История школи

„Школа у Руским Керестуре”, Янко Рамач

Учителє у Керестурскей школи од єй снованя, од 1753. до 1918. року

НАРОДНА ТРИВИЯЛНА / ВИРСКА, КОНФЕСИЙНА- Schola vernaculis, 1753. року

Народна школа була под патронатом церкви, а основали их и отримовали парохиї. Учителє источашнє окончовали учительску и дзияцку або священїцку длужносц, на месце директора школи бул месни парох, а окружни деканє чи вицеархидияконє були инспекторе школох на своєй териториї з боку владичества. Претпоставя ше же учителє мали закончену стредню школу – ґимназию, а можебуц и курс зоз филозофиї або теолоґиї.

Як перши школски будинок ше спомина набивана хижа хтору општина збудовала 1760. року хтора нє могла прияц шицких школярох. Нова школа збудована 1766. року, тиж набивана хижа о трошку општини. Звит о роботи школи ше придавал висшей церковней власци, надвладикови у Калочи.

Перши учителє:

  • 1763. року Янко Палїнкаш, учитель и дзияк
  • Ферко Кирда, учитель и дзияк
  • Микола Козубски, дзвонар и учитель
  • Андри Цап
  • Янко Чакан

ШКОЛА У ПЕРШЕЙ ПОЛОВКИ XIX ВИКА

Року 1806. принєшени нови школски закон Ratio educations чий главни културни идеал школованя и воспитаня бул створиц доброго чловека, вирного поданїка и доброго селяна. Уведзена школска обовязка за дзеци од 6 до 12 рокох и санкциї за нєпочитованє тей обовязки, уводзи ше нєдзельня школа за старшу младеж, а препоручує ше орґанизовац школу окреме за хлапцох и окреме за дзивчата. Орґанизую ше по два оддзелєня и по двоме учительове: главни учитель – magister и помоцни учитель – praeceptor. Школска дирекция ше находзи у месце Дюру.

Учителє:

Дюра Влах (Олах), латинска школа у Баї

  • 1835. року Ферко Канюх, главни учитель, мал штредню латинску школу у Баї, учел синтаксу
  • 1846. року Дюра Маґоч, перше помоцни учитель 9 роки, а вец главни учитель, зоз Коцура, мал после штреднєй школи (ґраматику и синтаксу), висши курс ґимназиї – латинскей школи: поетику
  • 1838. року Михайло Жаткович, помоцни учитель, нє мал потребни квалификациї
  • Янко Ґвожджак, месни парох, директор
  • 1851. року Янко Санич, главни учитель и священїк, мал после стреднєй школи студиї филозофиї и теолоґиї
  • Янко Копчаї, месни парох, директор
  • Дюра Шимко, помоцни учитель
  • 1844. и 1850. року Янко Яким, помоцни учитель, мал учительски курс у Ужгородзе
  • 1845. року Дюра Надь, помоцни учитель, диякон, священїк

КОНФЕСИЙНА ШКОЛА 1850 – 1868.

У тим периодзе општина ше намагала обезпечиц квалификованих учительох и будовац нови школски будинки и нови учальнї за вше векше число школярох. Школска дирекция Сербскей Войводини и Тамишского Банату була у Темишвару. Чежко було найсц квалификованих учительох хтори би могли учиц дзеци у руских конфесийних школох та часто приходзели учителє и зоз Горнїци.

Учителє:

  • Михайло Поливка, директор
  • и 1853. Антоний Сакач, дочасови учитель и дзияк
  • 1853. року Андри Лабош, главни дочасови учитель и священїк, мал студиї филозофиї и теолоґиї
  • Петро Поляк помоцни учитель и ремесельнїк – чижмар, а од 1853–1862. главни дочасови учитель, унук Ф. Канюха, мал курс за учительох у народних школох закончени у Винковцох

КОНФЕСИЙНА ШКОЛА И НОВИ ШКОЛСКИ ЗАКОНИ 1868 – 1888.

Конфесийна школа под патронатом церкви, тє. Крижевского владичества, а витримовала ю општина. Уведзене обовязне школованє за дзеци од 6 по 12 и од 12 по 15 роки. Общеобразовни школи ше дзеля на: а) початково-основни, б) висши народни, в) граждански, г) бисши женски, ґ) учительски. Школи могли буц державни, општински, церковни (вироисповидни) и приватни. У початкових-основних школох були два курси: а) шейсцрочни (од I по VI класу) и б) трирочни повторни (од I по III класу). Було предвидзене же у єдней класи нє може буц вецей як 80 дзеци.

Року 1879. Угорска влада принєсла школски закон чий законски член XVIII гутори о обовязним ученю мадярского язика у шицких школох и од початку 1882/1883. року у националних школох требали робиц учителє хтори мушели знац мадярски язик. У школи єст 6 класи

Учителє:

  • 1892. року Петро Кузмяк, главни учитель
  • Михайло Джуня, дзияк и учитель
  • у тим перодзе робели и нєквалификовани учителє Михал Винаї, Янко Будински и Ґабор Сакач
  • 1882. року Антал Терек, дочасови учитель
  • Александар Кузмяк, син Петра Кузмяка, мал закончену учительску школу у Баї
  • 1886. року Милутин Лабош, помоцни учитеь

КОМУНАЛНА – ОПШТИНСКА ШКОЛА 1888 – 1899.

Конфесийна школа претворена до комуналней державней школи 1888. року, пре вше векши розиходзеня  медзи Крижевским владичеством и керестурским парохом и трошки хтори були превельки за општину. Церква мала вше менши уплїв. У валалє було два школи: на Вельким шоре ч. 315 – ту були два школски будинки, три учальнї и єден квартель за учителя, а друга школа була на Маковским шоре, ч. 401, єден школски будинок з трома учальнями и єдним квартельом за учителя. Векшина учительох приходзела зоз Горнїци.

Учителє:

  • Андри Лабош, керестурски парох и источасно бачко-сримски вицеархидиякон и окружни школски инспектор владичества за руски школи
  • до 1892. року Петро Кузмяк, директор школи
  • Александер Кузмяк
  • Осиф Ґубаш
  • Михал Винаї, нєквалификовани учитель
  • 1889/1890. Василь (Владислав) Каменца, Микола Будински, Михал Лїкар, Михайло Врабель
  • Павла Джуня, перша учителька, дзивка керестурского дзияка Михайла Джунї, мала закончену учительску школу у Суботици
  • Елиян Ґубаш, сун учителя Осифа Ґубаша, мал закончену учительску семинарию у Ужгородзе
  • 1895. року Михайло Врабель, дочасни учитель и дзияк, познейше супруг Павли Джуньовей
  • Дюра Манойла, дзияк и учитель
  • Корнел Олах, зоз Горнїци

ДЕРЖАВНА ШКОЛА 1899 – 1918.

Претварянє конфесийней до комуналней школи нє ришело главни финансийни проблеми, прето  ше школа- школска жем и управа над школу цалей општини 1899. року придава держави. У державней школи наства була на державним – мадярским язику, а мацерински – руски язик ше скоро цалком занєдзбовал. И далєй єст два школски будинки и шейсцме учителє. Року 1912. збудована нова школа при церкви,  1913. року є доправяна, мала 5 учальнї и єден квартель за учительох, а 1914. року нє могла нормално робиц, до нєй мали буц змесцени 30 ранєни вояци.

Учителє:

  • 1901. року Василь Каменца, учитель и управитель школи,
  • Микола будински, Михал Лїкар, Лорнел Олаї, Алкесандер Кузмяк и учителька Павла Джуня
  • Михайло Плївка, управитель школи
  • Ирена Бодроґи, учителька
  • Наталия Джуня
  • 1904. року Осиф Фа, дочасни учитель, мал учительску школу у Ужгородзе
  • Михайло Полївка, Корнел Олах, Дюра Лїкар, Дюра Манойла, Александар Кузмяк, Наталия Джуня, воспитачка Ирина Джуня-Рот, катехета капелан о. Дюра Биндас
  • 1908. року Ференц и Жужана Секереш
  • Дюра Токарчик-Баконї
  • Янко Шандор, мал учительску школу у Пряшове
  • Михайло Полївка, Дюра Манойла, Дюра Токарчик-Баконї, Ференц и Жужана Секереш, Наталия Джуня, Ирина Джуня-Рот, Штефан Войтко, Евгений Иванчо, Иштван Пак и Янко Шандор
  • Нестор Тимко
  • Веруна Гарди, познєйше супруга Константина Петриґали зоз Горнїци
  • Емил Теґляш
  • Константин Петриґала
  • Ана Манойла

У Першей шветовей войни штирме учителє пошли зоз школи до войни: Нестор Тимко, Константин Петриґала (на сиверни фронт), Осиф Фа (до Нишу) и Дюра Токарчик-Баконї.

Ирина Папуґа „Руска Ґимназия”

ШКОЛА ОД 1945. ПО 1970. РОК

По ошлєбодзеню 1945. року, основна школа у Руским Керестуре предлужує роботу и, як накладал тедишнї час, уключує ше до настави як Народна школа на руским язику. У фебруаре 1945. року отворена Державна реална ґимназия – перша ґимназия у историї Руснацох. Ґимназия робела до 1949. року кед є трансформована до основней школи, а 1970. року ґимназия предлужує з роботу.

Наставнїкове и професоре:

  • 1945: Штефан Чакан, Петро Ризнич, др Мафтей Винаї , Даринка Молдованович , Радмили Рис, Яша Баков , Антун Спишевски , Стеван Ґера
  • 1946/47: Гелена Сивч, Пава Дюрков (познєйше Лакичевич), Йовґен Джуня, Микола Гайнал, Зора Врачун-Макаї, Елемир Папгаргаї, Дюра Варґа, инж. Юлиян Малацко, Венедикт Сабов, Мафтей Винай

Директорове:

  • 1946/47. Гавриїл Надь
  • Йовген Джуня
  • Микола Гайнал
  • Еуфемия Бесерминьски

ШКОЛА ОД 1970. ПО НЄШКА

Образовни центер „Петро Кузмяк” основани 1977. року, а 1978. отворени нови, сучасно вибудовани и ушорени обєкт и створени условия за воспитно-образовну роботу на руским язику, од основного та по професийно-унапрямене воспитанє и образованє.

Нєшка школа ноши назву Основна и штредня школа зоз домом школярох „Петро Кузмяк”. Уж и сама назва гутори же ше орґанизацийно школа состої зоз двох (односно трох кед учишлїме и интернат) цалосцох: обовязней основней и штреднєй школи (ґимназия и од 2009/2010 шк. року напрям – туристични технїчар) цо єдинствене у нашей держави.

У основней єст 16 оддзелєня од першей по осму класу зоз коло 322 школярох. Першокласнїки уж нащивйовали предшколски форми образованя хтори тиж присутни у валалє. Окрем Керестурцох до рускей ґимнзаиї уписую ше и школяре з других местох нашей жеми.

Ґимназия общого напряму. У нєй ше настава одбува и на руским и на сербским язику. Вєдно у штреднєй школи єст 243 школярох. Пре таку структуру тота ґимназия єдинствена у держави, а пре оддзелєня на руским наставним язику є єдина на швеце. Гоч ше наша ґимназия рахує до малих школох, за потерашнї XХII ґенерациї хтори закончели тоту школу мож повесц же ше школяре цалком успишно уписую далєй на висши школи и факултети.

У составе школи ше находзи и комфорни дом за школярох цо нє зоз валалу зоз 80 местами. Надалєй ту и сучасна кухня, фискултурна сала и спортски терени. Будинок ше находзи у центру валала, окружени зоз желєнїдлом – права школа у парку, з основним поглєдованьом и характеристику – роботносц и култура.

У шицких структурох єст коло 80 занятих и шицки вони робя на отримованю образовного уровня настави, участвую у звонканаставних активносцох у форми секцийох котри зазберую дзеци окремних прихильносцох, пошвецую ше проблемом адолесцентох и дальшому унапрямованю школярох и стараю ше о основних условийох живота и роботи у школи.

[Best_Wordpress_Gallery id=”10″ gal_title=”Галерија историја школе”]

Директорове:

  • 1977/78. Владимир Малацко
  • 1988/89. Михайло Варґа (ОШ и ШШ) и Юлиян Рац (ШШ)
  • 1993-2003. Янко Хома
  • 2003-2007. Татяна Бучко-Рац
  • 2007-2014. Янко Хома
  • 2014-Гелена Пашо Павлович

Наставни кадер у Ґимназиї у Руским Керестуре:

1970/71:

  • Радоман Перкович, Юлиян Рамач, Уґлєша Рудович, Радосав Икович, Никола Влахович, Михайло Мудри, Михайло Буша, Еуфемия Гарди, Юлиян Гербут, Яким Сивч, Михайло Рац
  1. – 1977:
  • Бошко Срданович, Йван Пап, Урош Младенович, Ерика Горват, Мария Будински, Амалия Хромиш, Еуґен Ковач, Владимир Фа, Ненад Мусович,  Спасое Бєлица, Яков Кишюгас, Серафина Фейса, Мирон Роман, Драґан Боїч, Даница Мардак

1977/78:

  • Слободянка Бошняк, Иван Пап, Мелания Тамаш-Сабадош, Владимир Паланчанин, Славко Сабо, Яков Сабадош, Рудолф Мезек, Душанка Бодражич, Дюра Чапко, Мария Тешич-Гаврилович, Мирослава Живкович, Яков Кишюгас, Лїляна Тадич-Надь, Ирина Варґа, Божидар Янкович, Петар Демкович, Владимир Цап, Еуфемия Преґун-Новаков, Ксения Малацко-Варґа, Владимир Бесерминї, Яким Сивч

1988/89:

  • Иван Пап, Мария Будински, Любомир Орос, Даница Лазич, Бранислав Нинков, Ирина Варґа, Михайло Надь, Янко Хома, Янко Сопка, Ирина Шимко, Владо Емейди, Дюра Папуґа, Евґениє Медєши, Михайло Шанта, Слободанка Настасич, Любица Кочиш-Бачич, Мелания Боянович, Ярослава Еделински, Николая Холошняй, Гедвиґ Ромич, Наталия Гарди, Ирина Олеяр, Дюра Барна, Лїляна Тадич, Мария Лазор, Владимир Бесерминї, Юлиян Рац, Мелания Николич

1990-1994:

  • Владимир Бесерминї, Мария Будински, Слободанка Настасич, Ксения Шовш, Зорка Дедеич, Корнелия Францисти, Любица Кочиш-Бачич, Любомир Орос, Иван Пап, Мелания Боянович, Янко Хома, Евґениє Медєши, Ирина Варґа, Зорица Петрич, Мария Лазор, Татяна Бучко, Михайло Надь, Зариє Ґолович, Дюра Папуґа, Дюра Барна, Ярослава Еделински, Еуфемия Дудаш, Радослав Пап, Юлиян, Рац, Ида Сабо, Любица Надь, Даница Лазич, Янко Сопка, Михайло Шанта, Мр Михайло Фейса, Мелания Сабадош, Татяна Бошняк, Веселинка Бачич, Анита Туцакович, Йоаким Биркаш, Дюра Новта, Гелена Пашо, Мелания Николич

Наставни кадер нєшка у Основней и штреднєй школи зоз домом школярох „Петро Кузмяк”

20013/14:

Алексич Александар, Балїнт Мария, Биркаш Йоаким, Бодянец Ксения, Боянович Мелания, Будински Еуфемия, Будински Мария, Будински Наталия, Бучко Любица, Бучко Рац Тат’яна, Варґа Ирина, Веруна Медєши, Виславски Александра, Гайдук Славка, Дедеич Зорка, Дудаш Александра, Зазуляк Наталия, Илич Любица, Катона Тереза, Колошняї Нада, Кадаш Сандра, Куколь Кристина, Малацко Златица, Малацко Люпка, Медєши Евґениє, Медєши Иван, Медєши Тат’яна, Мекич Попович Данка, Миркович Єлена, Надь Александра, Надь Михайло, Надь Славко, Дюрко-Надь Соня, Новта Мая, Няради Любица, Орос Любомир, Павков Ивана, Пап Славко, Пап Радомир, Папуґа Каролина, Папуґа Славомир, Пашо Лидия, Пашо-Павлович Хелена, Петрич Зорица, Петько Єлена, Пєшчич Невенка, Рамач Мелания, Рац Паулина, Рац Юлиян, Рилке Весна, Роман Биляна, Сабадош Ясмина, Сабо Леона, Тиркайла Саня, Троґерт Єлена, Фейди Михайло, Фина Лїляна, Хома Михайло, Чапко Бисерка, Чапко Еуфемия, Человски, Харди Александра, Шайтош Снежана, Шанта Мария, Шечеров Даринка, Шовш Ксения, Шомодї Єлена

ЗАМОК

Пошвидко после пресельованя Руснацох до Бачки, односно до нєшкайшого Руского Керестура, штредком XVIII вику у валалє 1753. року основана перша школа з чим установена традиция школованя на руским язику котра тирва и дзень нєшка.

Замок, як школски будинок, вибудовани 1913. року по наложеню тедишнєй австроугорскей держави. Замок по своїм архитектонским стилу барз одступа од стилу у околїску. Прецо то так, гутори нам єдна нє баш найлєпше позната приповедка по котрей ше плани за будованє школи на драги од архитекти якошик помишали, та до Керестура сцигол план за будованє будинку предвидзеного дзешка у горйовитих крайох, а керестурски план пошол дзешка до горйовитих крайох.

Обставини котри допринєсли будованю Замка були, у тот час, досц нєвигодни за школу у Руским Керестуре. Так, у другей половки XIX вику школа наиходзела на вше векши проблеми. Школярох було вше вецей, простору було мало, валал нє мал достаточни средства за будованє нового школского будинку и за анґажованє нєобходного числа квалификованих учительох, а держава школом поставяла вше оштрейши вимоги. И у конфесионалних школох, у котрих ше настава виводзела на язикох националних меншинох, мушело ше почитовац преписани школски програми. Медзитим, пре нєдостаток средствох и кадрох, вельо од того нє випочитоване, та после нєпреривних прицискох державней администрациї 1899. року школа у Руским Керестуре постала державна. Од того та по 1918. рок настава ше окончовала лєм на мадярским язику, а за виучованє руского язика були предвидзени два годзини до тижня.

Од самого початку роботи державней школи керестурска школа мала два будинки и шейсц учальнї, а у нєй було дакус вецей як 800 школярох. Пре нєдостаток простору, держава збудовала нови школски будинок 1905. року котри мал осем учальнї. Гоч держава збудовала у Керестуре нову школу, Керестурци були барз нєзадовольни же вона нє дзба о старих школских будинкох и же вони препадаю и глєдали од держави будованє нового школского будинку.

Проєкт за нову школу бул готови 1911. року. Школа ше почала будовац 1912. року,  а закончена є 1913. року. Тота школа од початку наволана Нова школа, нєшка позната под назву Замок, мала 5 учальнї и квартель за учителя. На табли зоз каменя у самим будинку пише же є збудовани у мено його височества Франца Йозефа, под час др Бели Янковича, министра; Яноша Фараґоа, кральовского домара и др Кароля Молнара, предсидателя управного одбору; Михайла Полївки, директора. Дизайновал го мадярски архитекта Денеш Дєрдї, а вибудовал майстор муляр Ґерґель Рац. Будованє Замку коштало 60 098 коруни и 28 филери.

Замок од самого початку бул школски будинок и хасновал ше у настави до пред даскельома роками. Настава у Замку нє отримована под час Першей шветовей войни. През векшу часц своєй прешлосци до Замку ходзели школяре основношколского возросту. Року 1990. кед обновена руска Ґимназия до Замку почали ходзиц и оддзелєня ґимназиї.

Нєшка ше у Замку находза и просториї оддзелєня Националней библиотеки зоз Кули, а тиж так, находзи ше и музейна збирка – вистава фотоґрафийох, алатох за стари ремесла як и старих народних облєчивох. Од 2010. року у Замку ше находзи шедзиско Националного совиту Русанцох. У дворе Замка подзвигнути и памятнїк Гавриїлови Костелнїкови – дохтору филозофиї, священїкови, универзитетскому професорови и писательови, хтори 1923. року составел Ґраматику бачваньскорусинкей бешеди и на тот способ кодификовал язик терашнєй рускей заєднїци у Сербиї.

Пре шицки тоти причини очуванє Замка як школского будинку барз важне за дальше отримованє културно-просвитного живота у Руским Керестуре.

THE CASTLE

Soon after the Ruthenians settled to RuskiKrstur, Backa area in the middle od the 19th century they founded their first school in 1753 thus establishing the tradition of education in Ruthenian language which lasts until today.

The castle, as the first school was built in 1913 by order of former Austro-Hungarian Empire. Its architectural style is different from its surroundings. According to an interesting little known ancdote the constuction plans that were meant for a building in mountain area arrived to Ruski Krstur, and the plans for school building in Ruski Krstur arrived somewhere in the mountains by mistake.

The circumstances which led to building the castle were rather dire for the school as institution in Ruski Krstur. In the second half of the nineteenth century the school faced growing problems. The number of pupils increased, and there was a lack of space and no money in the village to build a new school and hire enough qualified teachers. The school had to meet harsh requirements imposed by the Government as well. Even in confessional schools where classes were held in languages of ethnic minotiries the school curriculum set by the Government had to be followed. Lack of funding and teachers, inability to meet the prescribed requirements, and constant pressures from the administration soon forced the shool into becoming state school in 1899. For almost twenty years classes were held in hungarian, and only two classes a week were planned for the ruthenian language.

From the very begining, state school in Ruski Krstur had two objects with six classrooms and nearly 800 pupils. This lack of space forced the Government into building a new school object with eight classrooms in 1905. Despite this, people in Ruski Krstur were dissatisfied because the old school objects were deteriorating fast, so they demanded a new school building.

Blueprints for the new school building was finished in 1911, and the building started in 1912, and the next year it was finished. This building was called The New School, and today it is romantically called The Castle. The New School had 5 classrooms and a small apartment for the teacher. Inside the building there is a stone slab whish says that the school was built in the name of his highness Francis Joseph I, contemporaries to dr Velizar Jankovic, minister of public economy, Janos Frago, royal janitor and

KárolyMolnár,aphD who was the chairman of the committee and Mikhail Polyvka, the principal. The building was designed by a Hungarian architect Denes Györgyi, and was built by GergelyRac. The construction of the Castle cost 60,098 Austro-Hungarian krones and 28 fillers.

From the very beginning the Castle was a school building and was used in educational purposes until recently, the only pause being during WWI. Most of this time it was an elementary school. In 1990 as Ruthenian grammar school was restored, it was also settled in the Castle.

Today the space in the Castle serves different purpose, as it is partly a National library, and partly a Museum exhibition of photos, tools for old crafts and traditional national garb. All these items testify about the past and customs of Ruthenians. From 2010 a National Council of Ruthenians is also seated here. There is a monument to Gabriel Kostelnyk in the front garden who was a doctor of phylosophy, a priest, university professor and a writer. Gavrilo made Grammar of Ruthenian language and thus codified the Ruthenian language in Serbia.

Preservation of the Castle as a school building is essential for the conservation of cultural life and education in Ruski Krstur.