После пресељења у Бачку, односно у Руски Крстур (1745.), Русини су, у тесној вези са црквеном општином, 1753. године основали своју школу, која је на почетку била тривијална, али су се у њој на русинском језику учили читање, писање, рачунање и веронаука. Ови подаци говоре да је основна школа у Руском Крстуру прошла у свом веку више раздобља: период конфесионалне школе од 1753. до 1888. године, затим комуналне од 1888. до 1899. и државне од 1899. до 1918. године. Између два светска рата школа је била државна.

После 1944. године, то је била најпре четвороразредна основна школа, а касније, педесетих година – потпуна осмогодишња школа, каква је и данас. Основни задаци конфесионалне школе били су обезбеђивање квалификованих учитеља и изградња нове школске зграде са новим учионицама за све већи број ученика, као и обезбеђивање средстава за одржавање школске зграде. У овом периоду радили су такозвани привремени учитељи. Преко идеје о оснивању Капиталне школе (што је значило повезивање матице Русина – Руског Крстура – са другим местима где живе Русини у Бачкој и Срему) дошло је до реформисања школе, у којој се највише истиче рад тада најквалификованијег русинског учитеља Петра Кузмјака. У том периоду из крстурске школе се одлазило у више народне, грађанске и више девојачке школе и гимназије у Сомбор, Нови Сад, Печуј, и у учитељске школе у Бају, Суботицу и Ужгород. Од 1899. до 1918. често су су мењали учитељи, али било их је и све више.

Нова зграда школе завршена је 1913. године, а управник је Михајло Пољивка. Након оснивања Краљевине Југославије формира се РУСИНСКО НАРОДНО ПРОСВЕТНО ДРУШТВО, под чијим се патронатом штампају први уџбеници на русинском језику („Читанка за трећи разред” Михајла Пољивке, 1920. и „Буквар” чији су аутори Михајло Пољивка и О. Михајло Мудри, 1921.). Од почетка 20. века, штампањем „Идилског венца” Хавријила Костељника (1904.), његове „Граматике бачванско-русинског језика” (1923.), прве драме „Јефтајева кћи” (1927.), појавом (сада већ барда русинске књизевности – такође школског учитеља) Михајла Ковача и његове приповетке „Атаманов син” (1927.), итд. све до Другог светског рата, стварају се генерације ове школе, које ће касније бити ослонац не само у основном, већ и у вишем и високом образовању и васпитању Русина.

Након ослобођења 1945. године, основна школа у Руском Крстуру наставља рад и, својствено тадашњем времену, укључује се у наставу као Народна школа на русинском језику. У фебруару 1945. отворена је Државна реална гимназија – прва гимназија у историји Русина. Гимназија је радила до 1949. када је трансформисана у основну школу, а 1970. године гимназија поново наставља са радом и то прво као истурено одељење Гимназије „Вељко Влаховић” из Врбаса, а затим као самостална. Образовни центар „Петро Кузмјак” основан је 1977. године, а 1978. отворен је нови, савремено грађен и уређен објекат и створени су услови за васпитно–образовни рад на русинском језику, од основног па све до позивно-усмереног васпитања и образовања (према тадашњој реформи образовања у Југославији – такозваној „Суварици”).

Данашња модерна Основна школа „Петро Кузмјак” има преко 400 ученика. Гимназија има једно одељење на српском и једно на русинском језику, а такође и једно одељње на смеру туристички техничар што је све заједно око 200 ученика. У оквиру школе успешно функционише и врло добро опремљен средњошколски дом, капацитета 70 кревета, са савремено опремљеном ученичком кухињом, салом за физицко васпитање и отвореним спортским теренима, које окружује педантно и са укусом уређен парк у коме доминира биста првог школованог учитеља у Русина на овим просторима, Петра Кузмјака, чије име и носи школа. На врло приступачном месту изграђена је и школска библиотека чији је капацитет у овом моменту око 14 000 књига, док су мултимедијалне учионице и кабинети све опремљенији и свеобухватнији за извођење наставе радионичког и иноваторског типа. Само кабинет за информатику и рачунарство има петнаестак савремених рачунара и скоро исто толико се користи у другим просторима школе.

 

ЗАМАК

Убрзо после досељавања Русина у Бачку, односно у данашњи Руски Крстур, средином XVIII века у селу је основана прва школа 1753. године са чиме је установена традиција школовања на русинском језику која траје и данас.

Замак, као школска зграда, изграђен је 1913. године по налогу тадашње аустроучарске државе. Замак по свом архитектонском стилу доста одступа о стила у околини. Зашто је то тако говори нам једна не баш добро позната прича по којој су планови за изградњу школе на путу од архитекте некако помешали, па је у Крстур стигао план за изградњу зграде предвиђене негде у планинским крајевима, а крстурски план је отишао негде у планинске крајеве.

Прилике које су допринеле изградњи Замка биле су, у то време, доста неизгледне за школу у Руском Крстуру. Тако је у другој половини XIX века школа наилазила на све веће проблеме. Ученика је било све више, простора је било мало, село није имало довољно средстава за изградњу новог школског објекта и за ангажовање неопходног броја квалификованих учитеља, а држава је школама постављала све оштрије захтеве. И у конфесионалним школама, у којима се настава изводила на језицима националних мањина, морале су се поштовати прописани школски програми. Међутим, пре недостатак средстава и кадрова, много од тога није испоштовано, па је после непрестаних притисака државне администрације 1899. године школа у Руском Крстуру постала државна. Од те па по 1918. годину настава се одржавала само на мађарском језику, а за изучавање русинског језика била су предвиђена два часа недељно.

Од самог почетка рада државне школе крстурска школа је имала два објекта са шест учионица, а у њој је било нешто више од 800 ученика. Због недостатка простора, држава је изградила нови школски објекат 1905. године који је имао осам учионица. Иако је држава изградила у Крстуру нову школу, Крстурци су били незадовољни зато што се она не брине о старим школским објектима који пропадају и тражили су од државе изградњу новог школског објекта.

Пројекат за нову школу био је готов 1911. године. Школа је са изградњом почела 1912. а завршена је 1913. године. Ова школа која  је од почетка носила назив Нова школа, данас позната по називом Замак, имала је 5 учионица и стан за учитеља. На табли од камена у самом објекту пише да је школа изграђена у име његовог височанства Франца Јозефа, за време др Бели Јанковића, министра; Јаноша Фрагоа, краљевског домара и др Кароља Молнара, председника управног одбора; Михаила Пољивке, директора. Школу је дизајнирао мађарски архитекта Денеш Ђерђи, а изградио ју је мајстор Гергељ Рац. Изградња Замка коштала је 60 098 коруна и  28 филера.

Замак је од почетка био школски објекат и користио се у настави до пре неколико година. Настава у Замку није се одржавала за време Првог светског рата. Кроз већи део своје прошлости наставу у Замку су похађали ученици основношкослког узраста. Године 1990. када је обновена русинска гимназија у Замку су наставу почели да похађају и ученице гимназије.

Данас се у Замку налазе просторије одељења Националне библиотеке из Куле, а такође налази се и музејска збирка – поставка фотографија, алате за старе занате као и стара народна ношња који сведоче о прошлости и обичајима Русина. Од 2010. године у Замку се налази седиште Националног савета Русина. У дворишту Замка подигнут је споменик Хавријилу Костељнику – доктору филозофије, свештенику, иниверзитетском професоруи писцу, који је 1923. године саставио Граматику русинског језика и на тај начин кодификовао језик садашње русинске заједнице у Србији.

Због свих ових разлога очување Замка као школског објекта је од велике важности за даље одржавање културно-просветног живота у Руском Крстуру.

 

THE CASTLE

Soon after the Ruthenians settled to RuskiKrstur, Backa area in the middle od the 19th century they founded their first school in 1753 thus establishing the tradition of education in Ruthenian language which lasts until today.

The castle, as the first school was built in 1913 by order of former Austro-Hungarian Empire. Its architectural style is different from its surroundings. According to an interesting little known ancdote the constuction plans that were meant for a building in mountain area arrived to Ruski Krstur, and the plans for school building in Ruski Krstur arrived somewhere in the mountains by mistake.

The circumstances which led to building the castle were rather dire for the school as institution in Ruski Krstur. In the second half of the nineteenth century the school faced growing problems. The number of pupils increased, and there was a lack of space and no money in the village to build a new school and hire enough qualified teachers. The school had to meet harsh requirements imposed by the Government as well. Even in confessional schools where classes were held in languages of ethnic minotiries the school curriculum set by the Government had to be followed. Lack of funding and teachers, inability to meet the prescribed requirements, and constant pressures from the administration soon forced the shool into becoming state school in 1899. For almost twenty years classes were held in hungarian, and only two classes a week were planned for the ruthenian language.

From the very begining, state school in Ruski Krstur had two objects with six classrooms and nearly 800 pupils. This lack of space forced the Government into building a new school object with eight classrooms in 1905. Despite this, people in Ruski Krstur were dissatisfied because the old school objects were deteriorating fast, so they demanded a new school building.

Blueprints for the new school building was finished in 1911, and the building started in 1912, and the next year it was finished. This building was called The New School, and today it is romantically called The Castle. The New School had 5 classrooms and a small apartment for the teacher. Inside the building there is a stone slab whish says that the school was built in the name of his highness Francis Joseph I, contemporaries to dr Velizar Jankovic, minister of public economy, Janos Frago, royal janitor and

KárolyMolnár,aphD who was the chairman of the committee and Mikhail Polyvka, the principal. The building was designed by a Hungarian architect Denes Györgyi, and was built by GergelyRac. The construction of the Castle cost 60,098 Austro-Hungarian krones and 28 fillers.

From the very beginning the Castle was a school building and was used in educational purposes until recently, the only pause being during WWI. Most of this time it was an elementary school. In 1990 as Ruthenian grammar school was restored, it was also settled in the Castle.

Today the space in the Castle serves different purpose, as it is partly a National library, and partly a Museum exhibition of photos, tools for old crafts and traditional national garb. All these items testify about the past and customs of Ruthenians. From 2010 a National Council of Ruthenians is also seated here. There is a monument to Gabriel Kostelnyk in the front garden who was a doctor of phylosophy, a priest, university professor and a writer. Gavrilo made Grammar of Ruthenian language and thus codified the Ruthenian language in Serbia.

Preservation of the Castle as a school building is essential for the conservation of cultural life and education in Ruski Krstur.