После званичног насељавања у Руски Крстур 1751. године, Русини су, у тесној вези са црквеном општином, 1753. године основали своју школу. Од самог почетка настава се одржавала на русинском језику. Школа у Руском Крстуру је кроз прошлост прошла кроз неколико раздобља.
Најдужи период у својој историји школа у Руском Крстуру била је народна тривијална, односно конфесионална школа под патронатом цркве, а издржавала ју је општина, и трајала је од оснивања до 1888. године. Из 70-тих година 18. века су сачувани опширнији извештаји о раду школе, из којих дознајемо да ју је похађао само мањи број деце спремне за школу. У овој школи училе су се основне ствари: читање, писање, рачунање и веронаука. Школа је од самог почетка радила у скромним условима, али је и поред тога постизала резултате, јер је касније велики број деце научио да чита и пише, што потврђују сачувани потписи становника Руског Крстура из тог времена.
У првој половини 19. века крстурска школа постиже све боље резултате – већи део деце која су стасала за школу су је и похађала, а у школи су била два разреда – први, у којем је било 200-250 млађе деце, и други, у којем је било 100-150 старије деце. Школа је имала два учитеља: главног учитеља – магистра, који је учио децу, и помоћног – прецептора, који је само понављао научено.
У почетку учитељи су претежно били свештена лица, а на месту директора школе био је локални парох, да би од средине 19. века наставу држали школовани учитељи који су углавном долазили из тадашње североисточне Угарске. Најпознатији међу њима био је Петро Кузмјак, први русински школовани учитељ који је дошао у Руски Крстур 1855. године и радио је у школи до 1892. године. Он је својим знањем и искуством допринео подизању квалитета наставе у школи. Због тога данашња школа у Руском Крстуру носи његово име.
1888. године конфесионална школа претворена је у комуналну школу, да би 1899. године она постала државна и као таква трајала до 1918. године. У периоду државне школе настава се одржавала на државном – мађарском језику. После завршетка Првог светског рата, па до Другог светског рата, школа се нашла у саставу нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и такође је била државна школа, али тада је настава одржавана поново на русинском језику.
У Другом светском рату, за време мађарске окупације Бачке (1941-1944) школа у Крстуру је поново радила на мађарском језику. Ученици и учитељи су се тешко споразумевали, учење је био велики проблем и све се сводило на најједноставније репродуковање оног што најчешће није било разумљиво.
После завршетка Другог светског рата школа наставља рад, и својствено тадашњем времену, укључује се у наставу као Народна школа на русинском језику. У фебруару 1945. године отворена је Државна гимназија – прва гимназија у историји Русина. Гимназија је радила до 1949. године када је трансформисана у основну школу, а 1970. године гимназија поново наставља са радом и то прво као истурено одељење Гимназије „Жарко Зрењанин“ из Врбаса, а од 1990. године као самостална гимназија која и данас постоји.
Кроз прошлост настава у школи одржавала се у многобројним школским зградама од којих неке и данас постоје. Данас се настава одржава у савременој школској згради која је изграђена и отворена 1977. године, у то време један од најмодернијих школских објеката у држави са савременим кабинетима, међу којима и за информатику, са кухињом, фискултурном салом, отвореним спортским теренима.
Данас школа носи назив Основна и средња школа са домом ученика „Петро Кузмјак“. Сам назив говори се организационо школа састоји од три целости: основна и средња школа као и дом ученика. У основној школи има 15 одељења, 14 редовних и једно специјално, са око 250 ученика. Средња школа је четворогодишња школа која се састоји од једног одељења гимназије општег смера на русинском наставном језику, једног одељења гимназије општег смера на српском наставном језику и једног одељења смера туристичко-хотелијерски техничар на српском наставном језику који је уведен 2009/2010. школске године. Укупно у средњој школи има око 190 ученика.
Због овакве структуре средња школа је јединствена у држави, а због одељења гимназије на русинском наставном језику је једина на свету.
За постигнуте резултате у наставним и ваннаставним активностима Школа у Руском Крстуру добила је више друштвених признања и награда. Школа у Руском Крстуру је од свог оснивања до данас била, а то је и даље – стожер русинске националне заједнице. Одолевајући многим изазовима, радила је и развијала се све време. Многе утицајне јавне личности из русинске заједнице били су ђаци и професори крстурске школе, која је уједно и највећа васпитно-образовна институција код Русина у Србији.
Аутор текста Дејан Бучко, професор историје у школи „Петро Кузмјак”